Водонични акумулатори се дуго користе у тестним возилима научника. А недавно се појавила идеја о њиховој употреби у свакодневним кућним апаратима. Истраживачи су одлучили да извуку енергију из снопа протона.
У стандардној водоничној батерији, вода се разлаже на водоник и кисеоник. Водоник се ставља у горивну ћелију, где почиње да пумпа енергију путем хемијске реакције. Међутим, ћелија заснована на протонима функционише сасвим другачије.
Научници из Аустрије су користили металне електроде. На крају су створили реверзибилну мембрану за протонску измену. Као резултат тога, научили су да избегавају гасну фазу. Користе водоник у чврстом стању.
Принцип рада водоничне батерије
Током пуњења, протони – јони водоника – који излазе из мембране за размену протона комбинују се са електронима из једне од електрода. Ово покреће складиштење енергије, баш као у конвенционалној батерији. Приликом пражњења, протони се комбинују са кисеоником, ослобађајући електроне који генеришу потребну струју.
Према прорачунима, енергетска ефикасност водоничне батерије је слична ефикасности литијум-јонске батерије. Међутим, густина енергије водоничне батерије је знатно већа. То сугерише да се батерија на протонски напон може произвести у минијатурном паковању. Цена ове нове технологије, према свим проценама, биће нижа од цене литијум-јонских батерија.
